|
|
|
|
литовский словарь / pritvoti | |
pritvóti (pritvója, pritvójo) побить/бить, поколотить/ колотить šnek.
склонение/спряжение словаглагол
| indicative. |
|---|
| present | past | past frequentative | future |
|---|
| 1p.sg. | pritvoju | pritvojau | pritvodavau | pritvosiu |
|---|
| 2p.sg. | pritvoji | pritvojai | pritvodavai | pritvosi |
|---|
| 3p.sg. | pritvoja | pritvojo | pritvodavo | pritvos |
|---|
| 1p.pl. | pritvojam, pritvojame | pritvojome, pritvojom | pritvodavome, pritvodavom | pritvosime, pritvosim |
|---|
| 2p.pl. | pritvojat, pritvojate | pritvojot, pritvojote | pritvodavot, pritvodavote | pritvosite, pritvosit |
|---|
| 3p.pl. | pritvoja | pritvojo | pritvodavo | pritvos |
|---|
| subjunctive. |
|---|
| sg. | pl. |
|---|
| 1p. | pritvočiau | pritvotume, pritvotumėme, pritvotumėm |
|---|
| 2p. | pritvotum, pritvotumei | pritvotumėt, pritvotumėte |
|---|
| 3p. | pritvotų | pritvotų |
|---|
| imperative. |
|---|
| sg. | pl. |
|---|
| 1p. | | pritvokime, pritvokim |
|---|
| 2p. | pritvoki, pritvok | pritvokit, pritvokite |
|---|
| 3p. | tepritvoja, tepritvojie | tepritvojie, tepritvoja |
|---|
|
